[А чи ґин ке туменде варесаво особено урибе?]
Еґин. Кана виступинен. Инепос. Урен пен опре о чхая ама̄ре шука̄рес андо романе ґолми, о мурша.
[Саве ода̄ романе ґолми?]
Роклія діндярде(с) шука̄р, визитки. [Розмаліме, ґа?] Ґа̄.
[А саво чирла сас урибе ле ромен?]
Діндярде роклі̀я. [Саве кана чак урен кана виступинен.] Ґа̄, саве акана̄ке виступинен. Бо кана̄ке ма̄ ― сар пес пхенел ― бо поколєнє са не̄во, са ма̄ цирден пен тхе урен пес аўка сар кана по-йевропєйски, сар о га̄дже пен урен. Аўка тх ама̄ре чхаво̄ре чхаё̄ра камен пен шука̄рес те урен.
[А со пес чириндя, со чирла, со ака̄наке?]
Саворо пес чириндя. Бут пес чириндя. [Имено андро урибе.] О стіль. [Со кана̄ке ґординен о мурша, а со о чхая?] Кана̄к o чхаё̄ра старинен пен те ґординен вига̄ниcа шука̄р, шортіки, майкеци, xолово̄ро, красоўки, по-сті̀льному, по-спорті̀вному.
[А чи хординнас чирла одала̄, ка̄й про ше̄ро пес пхандел?]
Кхосне. [Кхосне.] Хординнас, о пхӯре мануша. [А кана̄ке?] Кана̄ке о терне не ґординен. О терне урен про ше̄ро кхосно вай ша̄лос кан андре кханге̄ри джан.
[А хординен кана̄ке менк одава зайди пеґа чи на? Ай чи ма̄ болі айсо та̄шки, ґа̄, кайсо?]
На хординен. Кана̄ке та̄шкѝcи пенcа хординен.
[Пхиренас чирла пиндра̄нглес биз о камашлі?]
Пхирнас. Тх андро школи джанас пиндра̄нгле, те несас, те йек па̄ра сас камашлі. Єк джалас андре школа, авлас кхе̄ре, джала окӣ андре школа.
[Черинкернас о камашлі, ґа̄?]
Черинкернас. И пхенав ка тхо холми. Єк виганос шай урнас тхе дучане чериннас пен, по несас ґолми.
[A či hin ke tumende varesavo osobeno uribe?]
Ehin. Kana vistupinen. Inepos. Uren pen opre o čhaja amāre šukāres ando romane holmi, o murša.
[Save odā romane holmi?]
Rokľija ďinďarde(s) šukār, vizitki. [Rozmaľime, hā?] Hā.
[A savo čirla sas uribe le romen?]
D̕inďarde rokľìja. [Save kana čak uren kana vistupinen.] Hā, save akanāke vistupinen. Bo kanāke mā ― sar pes phenel ― bo pokoľen̕e sa nēvo, sa mā cirden pen the uren pes au̯ka sar kana po-jevrop̕ejski, sar o gādže pen uren. Au̯ka th amāre čhavōre čhajōra kamen pen šukāres te uren.
[A so pes čirinďa, so čirla, so akānake?]
Savoro pes čirinďa. But pes čirinďa. [Imeno andro uribe.] O sťiľ. [So kanāke hordinen o murša, a so o čhaja?] Kanāk o čhajōra starinen pen te hordinen vigānica šukār, šorťiki, majkeci, xolovōro, krasou̯ki, po-sťìľnomu, po-sporťìvnomu.
[A či hordinnas čirla odalā, kāj pro šēro pes phandel?]
Khosne. [Khosne.] Hordinnas, o phūre manuša. [A kanāke?] Kanāke o terne ne hordinen. O terne uren pro šēro khosno vaj šālos kan andre khangēri džan.
[A hordinen kanāke menk odava zajdi peha či na? Ah či mā boľi ajso tāški, hā, kajso?]
Na hordinen. Kanāke tāškìci penca hordinen.
[Phirenas čirla pindrāngles biz o kamašľi?]
Phirnas. Th andro školi džanas pindrāngle, te nesas, te jek pāra sas kamašľi. Jek džalas andre škola, avlas khēre, džala okī andre škola.
[Čerinkernas o kamašľi, hā?]
Čerinkernas. I phenav ka tho holmi. Jek viganos šaj urnas the dučane čerinnas pen, po nesas holmi.
[А есть ли у вас какая-нибудь особенная одежда?]
Есть. Когда выступают. На прадзники. Одеваются девушки наши красиво в цыганскую одежду, мужчины [тоже].
[Какая это цыганская одежда?]
Юбки длинные красивые, блузки. [Раcписные, да?] Да.
[А какая раньше была одежда у цыган?]
Длинные юбки. [Которые когда только надевают, когда выступают.] Да, которые сейчас выступают. Ведь сейчас уже ― как говорится ― ведь поколение всё новое, все уже тянутся одеваться так как когда по-европейски, как гадже одеваются. Так и наши мальчики-девочки хотят красиво одеваться.
[А что изменилось, что раньше, что теперь?]
Всё изменилось. Многое изменилось. [Именно в одежде.] Стиль. [Что сейчас носят мужчины, а что девушки?] Сейчас девочки стараются одеваится в платья красивые, шортики, маечки, штанишки, кросовки, по-стильному, по-спортивному.
[А носили раньше это, что на голову повязывается?]
Платки. [Платки.] Носили, старые люди. [А теперь?] Теперь молодые не носят. Молодые носят на голове платок или шарф, когда в церковь заходят.
[А носят сейчас ещё эти чемоданы с собой или нет? Или нет уже более, такие сумки, да, такое?]
Не носят. Сейчас сумочки с собой носят.
[Ходили раньше босиком без башмаков?]
Ходили. Да в школы ходили босиком, если не было, если одна пара была башмаков. Один шёл в школу, приходил домой, шёл … в школу.
[Меняли башмаки, да?]
Меняли. И … … одежду. Одно платье могли носить, да … менялись, потому что не было одежды.
- Поиск по темам:
- о божбе |
- о войне |
- о еде |
- о жизни |
- о кочевье |
- о лошадях |
- о подковах |
- о праздниках |
- о романипе |
- о таборе |
- об одежде |
- песня |
- про звичаї |
- про сімʼю |