[А со тумен чирла ханас?]

Єгбутер о рома ханас ода… о ґалушки.

[А пацали, гоя?]

Пацали, ґа, о ґалушки иген каменас.

[А сар пес керел одала ґалушки?]

Сар пес керел: зауша̀нес о xу̀мер про а̄ндре, бо ода̄̀ миндик аўка уша̀нас о пхӯре ману̀ша. Розуша̀ндял ода̄̀ xу̀мер. Ѐсас а̀ўка ґе̄ е ба̀ба тхо̄ўлас те варека̄й андро дром джанас ле верданѐґа, лѐнас пѐнца пӣ̀ри, ча̄̀ре, ро̀я пѐнца лѐнас. Па̄̀ні. Но. Е ра̀т лен заxудѐлас, кѐрнас я̀г. Па̄̀ні са̀с уша̀нлас е баба, тхо̄лас пре чанк. А̀ўка чу̀рлас пал е чанк, о ґалушки. О̀дя ка̄й джанас тха черинас пре варесосте, денас лен о га̄̀дже ― ці̄̀рал: ці̄̀ралѐґа кернас. Те нѐсас, денас леква̄̀рис, леква̄̀рис опре чивнас. Вай акхо̀ра пенге лиджа̀нас.

[А о го̀я сар пес керен?]

О гоя кернас бандуркенца. Реселинас банду̀рки, бут пу̀рум андре.

[Да ле бале́стар, ґа̄́, о го̀я?]

Ґа̄́.

[А сар та̄вѐнас?]

Запхердя̀рдял ле бандуркенца са̀воро, пре машина, пре… [Пре яг, ґа̄?] Ґа̄.

[Ла… ода̄… Паш о ша̄три тоже кайсо ґа̄́, та̄венас? Вай андро ша̄три а̄̀ндре?]

А̄̀ври пре ма̄ля шай сас те керен.

[А са̀ве сас тумен та̄ніра?]

Оломо̀шне. [Оломо̀шне? Ча̄ре, ґа̄́?] Ча̄ре.

[А чи ша́й тумен ден варесаво рецѐптос амен?]

Но, саво рецѐптос? Ко со ка̀мел. О рома єкфедер ка̀мен ода̄ о го̀я.

[Но, розвакерен аменге, сар пес кездинел от а до я, сар те керен о гоя?]

Но, гоя лес ле ба̄лескире, премо̄̀рес лен ѝген жӯжес ола го̀я миє жӯже. Лес бандурки, реселѝндял, лес ка̄ло попрос, лё­̄(ў)лі паприга, вегета а̄ндре чивес сар кана̄ке. Но чирла нѐсас вегета, на чивнас андре. А авка сар ма̄ амен кана̄ке керас. Укроп менк ко камел чивел андре. Чивес оде єк рой а̄ро андре, запхердя̀рес лен. Тховес ми та̄̀дён. Та̄ді ле ― па̀лі лѐс а̀ври, препекес лен пре палачинта. Вареко грисова камел гоя. Тхе о грисос лес ау̯ка, ка̄ло попрос, лё­̄ (ў)лі паприга чивес андре. Андро грисос. Вегета. И за… болес андре андро грисос лен. Превисарес. И тхо̀вес ми та̄дён. Лес палі ша̄блікос, према̄̀рес, дикхес те на пес… шӯ̀ко има. А кор ма̄ ла̄чхе. Лес аври тхе ола, шай аўки пекес ӣпен авка сар тхе ола пре палачинта про ло̄ло. Кия лес туке фином гугорки, парадички ― тха xас!

[A so tumen čirla xanas?]

Jegbuter o roma xanas odа… haluški.

 [A pacàli, gòja?]

Pacàli, hà, o haluški igen kamenas.

[A sar pes kerel odala haluški?]

Sar pes kerel: zaušànes o xùmer pro hāndre, bo odā̀ mindik au̯ka ušànas o phūre manùša. Rozušànďal odā̀ xùmer. Èsas àu̯ka hē e bàba thōu̯las te varekāj andro drom džanas le verdanèha, lènas pènca pī̀ri, čā̀re, ròja pènca lènas. Pā̀n̕i. No. E ràt len zaxudèlas, kèrnas jàg. Pā̀n̕i sàs ušànlas e baba, thōlas pre čank. Àu̯ka čùrlas pal e čank, o haluški. Òďa kāj džanas tha čerinas pre varesoste, denas len o gā̀dže ― cī̀ral: cīralèha kernas. Te nèsas, denas lekvā̀ris, lekvā̀ris opre čivnas. Vaj akhòra penge lidžànas.

[A o gòja sar pes keren?]

O goja kernas bandurkenca. Reselinas bandùrki, but pùrum andre.

[Da le baléstar, hā́, o gòja?]

Hā́.

[A sar tāvènas?]

Zapherďàrďal le bandurkenca sàvoro, pre mašina, pre… [Pre jag, hā?] Hā.

[La… odā…  Paš o šātri tože kajso hā́, tāvenas? Vaj andro šātri ā̀ndre?]

Ā̀vri pre māľa šaj sas te keren.

[A sàve sas tumen tān̕ira?]

Olomòšne. [Olomòšne? Čāre, hā́?] Čāre.

[A či šáj tumen den varesavo recèptos amen?]

No, savo recèptos? Ko so kàmel. O roma jekfeder kàmen odā o gòja.

[No, rozvakeren amenge, sar pes kezdinel ot a do ja, sar te keren o goja?]

No, goja les le bāleskire, premṑres len ìgen žūžes ola gòja mije žūže. Les bandurki, reselìnďal, les kālo popros, ľō(u̯)ľi papriga, vegeta āndre čives sar kanāke. No čirla nèsas vegeta, na čivnas andre. A avka sar mā amen kanāke keras. Ukrop menk ko kamel čivel andre. Čives elde?? jek roj āro andre, zapherďàres len. Thoves mi tā̀ďon. Tāďìle ― pàľi lès àvri, prepekes len pre palačinta. Vareko grisova kamel goja. The o grisos les au̯ka, kālo popros, ľō(u̯)ľi papriga čives andre. Andro grisos. Vegeta. I za… boles andre andro grisos len. Previsares. I thòves mi tāďon. Les paľi šābľikos, premā̀res, dikhes te na pes… šū̀ko ima. A kor mā lāčhe. Les avri the ola, šaj au̯ki pekes īpen avka sar the ola pre palačinta pro lōlo. Kija les tuke finom gugorki, paradički ― tha xas!

[А що ви раніше їли?]

Найбільше цигани їли це… галушки.]

[A пацали, кишки?]

Пацали, так, галушки дуже любили.

[А як робляться ті галушки?]

Як робляться: замішуєш тісто на яйцях, бо це завжди так місили старі люди. Розкачав тісто. Було так і бабуся ставила якщо кудись в дорогу їхали з возом, брали з собою горщик, миски, ложки з собою брали. Воду. Ось. Ніч їх заставала, розпалювали багаття. Вода була місила бабуся, ставила на стегні. Так кидала через стегно, галушки. Так куди їхали … міняли на щось, давали їм селяни — сир: з сиром робили. Якщо не було, додавали джем, джем зверху кидали. Або горіхи собі приносили.

[А кишки як робили?]

Кишки робили з картоплею. Терли картоплю, багато цибулі всередині.

[Ці, зі свині, так, кишки?]

Так.

[А як готували?]

Заповнив картоплею все, на грубці, на … [На вогні, так?] Так.

[Це… біля намету теж таке, та, готували? Або в наметі всередині?]

Зовні на галяві можна було робити.

[А які були у вас тарілки?]

Алюмінієві. [Алюмінієві? Миски, так?] Миски.

[А чи можете ви дати якийсь рецепт нам?]

Ну, який рецепт? Хто що любить. Цигани найбільше люблять ці кишки.

[Ну, може, розкажете нам, як готується від «а» до «я», як робити кишки?]

Ну, кишки свинячі, промиваєш їх дуже чисто ці кишки … чисто. Береш картоплини, потер, береш чорний перець, червону паприку, веґету додаєш, як зараз. Але раніше не було веґети, не додавали. А так як ще ми зараз робимо. Кріп завжди хто хоче додає. Кладеш одну ложку борошна, наповнюєш їх. Ставиш готуватися. Приготувалися – знову витягаєш, смажиш їх на пательні. Хтось жирні любить кишки. І жир береш так, чорний перець, червону паприку додаєш. У жирі. Веґета. І за … вертиш всередині в жирі їх. Перевертаєш. І ставиш готуватися. Береш знову сірник, проколюєш, дивишся, щоб не… сухе вже. А тоді хороші. Витягаєш і ці, можеш так само смажити, як ті, на пательні до румʼяності. До того береш собі смачні огірки, помідори ― та їси!

что вы раньше ели?]

Больше всего цыгане ели это… галушки.

[A пацалы, кишки?]

Пацалы, да, галушки очень любили.

[А как делаются те галушки?]

Как делаются: замешиваешь тесто на яйцах, потому что это всегда так месили старые люди. Раскатал тесто. Было так и бабушка ставила если куда-то в дорогу ехали с возом, брали с собой горшок, миски, ложки с собой брали. Воду. Вот. Ночь их заставала, разжигали костёр. Вода была месила бабушка, ставила на бедро. Так кидала через бедро, галушки. Так куда ехали … меняли на что-то, давали им крестьяне ― сыр: с сыром делали. Если не было, добавляли джем, джем сверху кидали. Или орехи себе приносили.

[А кишки как делали?]

Кишки делали с картошкой. Тёрли картошку, много лука внутри.

[Эти, из свиньи, да, кишки?]

Да.

[А как готовили?]

Заполнил e картошкой всё, на печке, на… [На огне, да?] Да.

[Это… у палатки тоже такое, да, готовили? Или в палатке внутри?]

Снаружи на лугу можно было делать.

[А какие были у вас тарелки?]

Алюминиевые. [Алюминиевые? Миски, да?] Миски.

[А можете ли вы дать какой-нибудь рецепт нам?]

Ну, какой рецепт? Кто что любит. Цыгане больше всего любят эти кишки.

[Ну, может, расскажете нам, как готовится от «а» до «я», как делать кишки?]

Ну, кишки свиные, промываешь их очень чисто эти кишки… чисто. Берёшь картофелины, потёр, берёшь чёрный перец, красную паприку, вегету добавляешь, как сейчас. Но раньше не было вегеты, не добавляли. А так как ещё мы сейчас делаем. Укроп всегда кто хочет добавляет. Кладёшь одну ложку муки, наполняешь их. Ставишь готовиться. Приготовились ― опять вытаскиваешь, жаришь их на сковородке. Кто-то жирные любит кишки. И жир берёшь так, чёрный перец, красную паприку добавляешь. В жире. Вегета. И за… вертишь внутри в жире их. Переворачиваешь. И ставишь готовиться. Берёшь опять спичку, протыкаешь, смотришь, чтобы… не пересохло. А тогла хорошие. Вытаскиваешь и эти, может так же жарить, как те, на сковородке до румяности. К этому берёшь себе вкусные огурцы, помидоры ― да ешь!